mojim drugarima!

Zdravo ljudi.

Evo nekolike fotografija od mene dok opet ne počnem da pišem.

Dolazi nam proleće uskoro. pozdrav od Vašeg Radiše.

SRETENJE

Zdravo ljudi.

Ja bih sad najviše voleo da nikad više ne pričamo o ovome ne milome događaju.? Sve sam pročitao što ste pisali o meni i kakva su Vaša mišljenja i slažem se da je sve tako samo što znam da nisam imao nikakvu lošu nameru. Sinić je ovde kod nas kući dolazila jedna doktorka i kaže ooo Radiša šta to ti pišeš na kompjuteru a ja sam piso ovaj današnji bost i kažem joj da pišem blog a ona kaže meni ako ako pametno baš mi milo zbog tebe. Onda sam joj ispričo ovo što se dogodilo i pokazo joj moj blog i ono što ste Vi i Atajlo juče pisali i ono pismo što sam dobio od Atajlo sa njenoga bloga a ona kaže pa vidiš li da su ti ljudi oprostili i da te zovi da se vratiš.Ajde sad im se lepo javi nema smisla da te više zovu :tvisted. nisi ti Princ Pavle.  Ali ja nikako nisam mogao d a nađem snage tog momenta nego sam kod Zihernadle našao spisak sa smijlijima i to sam neko vreme vežbao kako se prave od znakova.  Pročito sam sve Vaše komentare na mom blogu i bolje ovde da Vam se svima od srca zahvalim te da to više ne spominjemo.Hvala Punku 26 i Charolija i Zmajček i Pastirska Pita i Zunzarica i Atajlo i Mušica i Vasce i Premeirper i Branko. I Zihernadla tebi hvala posebno najviše zbog svegaa. :D: Ja ću da ovo što sam napiso objavim a li onda neću tolko često da pišem nego ću više da čitam ono što Vi i da popravim ona Vaša imena koja sam izgrešio u prijatejlima i sve ostalo što nisam dobro uradio. Neću Vas ni pitati kako ovo kako on pošto niste Vi tu došli da meni odgovarate nego iz svoji razloga a samo se nadam da će mo nastaviti da se družimo ko da se ništa nije desilo. ? Mnogo bih voleo da mi verujete da nisam imo pokvarene namere nego samo žejlu da se što više družimo. :crz: Toliko od mene. Još samo da Vam kažem da nemorate ni na ovo ništa da mi odgovarate pošto sam shatio Vaše mišljenje da nisam ništa tolkiko loše uradio pa da više ne gubite vreme samnom.   Kad budem imao neku ideju da nešto novo napišem ja ću pisati a Vi onda komentarišite a ovo nemojte. :Voli Vas sve mnogo Radiša a sad ću ovo objaviti.   Svima Vam mnogo hvala. :shock:Ko što vidite uspeo sam da svatim prilicno oko smilija a tako ću valjda i ostalo ušta se od srca nadam.

Vratiću se!

Zdravo ljudi.

Mora da Vam javim da neko vreme neću da pišem blog.Moj komšija mi je našao posao u Užicu na tri meseca zamene pa ću tamo i boraviti stalno kod brata od strica.Svima Vam mnogo hvala a najviše Zihenadli na svemu.Čim budem došao kući ja ću Vam se javiti i nastaviću da pišem.Sve Vas pozdravlja Radiša.Da ste mi živi i zdravi i veseli kad se ponovo budemo sreli na ovome blogu.

Bunar

 

 

Zdravo ljudi.

Evo kao što sam i obećo da ću napisati svoj doživljaj iz detinjstva, samo jedan od mnogih.

Rođen sam 15. Juna 1965 godine. Moja sestra je kad sam se ja rodio imala malo više od četri godine a posle mene majka je rodila još jednog sina, ali je on umro posle 8 dana.Ja sam u svojoj drugoj godini dobilo upalu mozga i niko nije mislio da ću da preživim, ni doktori u bolnici u Užicu, ni moji otac ni majka.Bolovo sam dva meseca i ta bolest je doprinela da progovorim tek sa tri godine.Kao dete sam imao srećno detinjstvo i nikad se nisam posvađo sa sestrom.Otac mi je radio u Čajetini kao trgovac a s nama je u kući još živela i njegova majka,moja baba Ilinka.Jednog dana sam se igro oko kuće i upao sam u bunar koji nisu koristili već godinama,pošto je bio prekriven  granama i daskom,jer nije bio ozidan. Ustvari,srušio se zid oko njega od starsosti. Moja baba je sedela pred kućom i odjednom je primetila da me nema i počela je da me doziva “Rajo Rajo” a ja sam iz bunara se odazivao “Nano ovde sam.” Sav sam cepteo od straha iako to i nije neka dubina pošto se s vremenom zemlja oburvala u bunar i do pola ga zatrpala,ali ipak sam bio mališan.Tuda pored kuće su prolazili neki ljudi i pitali babu šta nije u redu i ona im je kazala da joj je nesto unuk ali kao da ga odnekuda čuje. Tada su i ti ljudi počeli da me traže i jedan od njih je čuo da ja zapomažem te je prišo kod bunara i shvatio da sam upo unutra.Posle je reko da možda i nebi primetio da nije video da je granje polomljeno ko da je neko propo kroz njega.Da nije tako bilo on ne bi ni znao da tu ima neki bunar.Kad su me izvadili baba je jaukala od straha da sam na njene oči mogo poginuti samo tako.Od tog dana moja baba je svakoga ko prođe putem pored naše kuće pozdravljala sa  pozdravom “zdravo ljudi”, a ja sam to od nje naučio tako da kad uđem u kafanu ili prodavnicu ili bilo gde i ja tako pozdravim. Možda to nekome izgleda glupo ali meni je to draga uspomena na moju babu Ilinku koju sam mnogo voleo a koja je umrla u dubokoj starosti pre četiri godine. Iz tog razloga ja svaki blog započinjem sa pozdravom Zdravo ljudi,u znak  sećanja na babu i na dobre ljude koji su me izvadili iz bunara.

Ovo i nije bila neka priča kolko sam hteo da objasnim zašto kažem “Zdravo ljudi”. O  mojom babi i događajima u vezi nje iz mog detinjstva i mladosti i kasnije imam dosta priča.Toliko za danas od mene. 

O sebi

Zdravo ljudi.

Slabo sam noćas spavao pa sam čitao na ovom sajtu Vaše blogove. Uopšte volim da čitam šta drugi ljudi pišu jer tako mnogo naučim.Ima nekoliko blogova koji se odvajaju po kvalitetu ali mislim da je još rano da ih kažem dok sve ne pročitam.Još ne mogu loše da se snađem zato jer ima mnogo jezika ali mislim da cu se uskoro snaći.Trebao sam o sebi da kažem više u mom prvom blogu ali pošto nisam upoznavaćemo se kroz ovakav način.Ne umem da pišem kao književnik ni gramatiku ne znam kako treba alki imam dosta doživljaja iz detinjstva i uopšte mog života o kojima planiram da nešto napišem dok se malo da tako kažem oslobodim.Nekoliko godina sam proveo u inozemstvu na radu ali sam se vratio zbog papira.I u vezi toga bi imalo mnogo da se piše,šta sam sve tamo doživljavao. Još samo da kažem da sam društven i da volim da se upoznajem sa novim ljudima.Rekao sam u jučašnjem blogu da nisam ženjen i da volim dobre žene jer nije važna lepota nego dobrota i veliko srce.Inače ja nisam pijanac, ali do ideje da napišem da volim da pijem pivo po kućama je došao moj komšija,kada sam se registrovao na ovaj sajt,štosa radi.Normalan sam čovek,volim sve da probam i da doživim ali u normalnim granicama.Zahvaljujem Vam se svima koji ste kometnarisali moje blogove od juče. To je znak da ste društveni i da primate nove ličnosti.A sada ću staviti sliku da vidite odakle vam ovo pišem.Do pre nekoliko godina nismo imali telefon ali se sve promenilo.Kompjuter sam ja kupio sestričini jer su joj u školi rekli da je šteta da se ne školuje dalje.Dok sam bio na radu video sam da sva deca umeju da rade na kompjuterima i bilo mi je žao da ona kad je takav kapacitet ne ide dalje u životu.Sada mi sestričina studira za profesora u Užicu a ja se koristim kompjuterom a i ona kad dođe kući. Ovo je moj zavičaj:

Umro “mali mrav”

Tomislav Čolović (59)

Neka mu je pokoj duši. 

Zdravo ljudi

Evo mene.

Neki me znaju neki me ne poznaju ali šta mari. upoznaćemo se ima vremena.

Da kažem meni najosnovnije: Nisam ženjen i volim dobre žene.

Toliko u prvom mom blogu.

Jel ko za vopi?